26.9.11
bože, kako ja volim svoje blogove, pa to je nešto strašno.
da ih barem mogu ukoričit, skupa sa muzikom i videima :D
9.9.11
šefica mi je dala knjigu o muško-ženskim odnosima.
ne znam kako se zove, nemam je sad uza sebe, no za ovu priliku nije ni bitno. moja šefica je tip osobe koja vjeruje takvim knjigama. žene su s venere, muškarci s marsa pa zato žene ne znaju vozit, a muškarci znaju jedino sjedit pred TV-om s pivom u ruci i gledat nogomet.
moram li uopće objašnjavati zašto ne čitam takve knjige?
osim toga, ne samo da me generaliziranje ne zanima, već zbilja sumnjam da mi takve knjige mogu ponuditi nešto relevantno. zašto muškarci rade A, a ne B, i zašto misle X, a ne Y, zanima me s antropološkog i psihološkog stajališta, a ne da bih si lakše našla, a potom i zadržala, dečka. apsolutno je fascinantno proučavati neku vrstu i doma imam gige i gige knjiga o čovjeku i zapravo su te selfhelp knjige interesantne kao izvor antropološke materije. za kojih 1000 godina neki će znanstvenik naše ili tuđe vrste moći zaključiti da su ljudi bili znatiželjni, očajni, budalasti, poduzetni, a sve držeći u rukama knjigu "Kako shvatiti Vašeg muža".
mene uopće ne zanima kako privući pažnju muškarca. neka on privuče moju. ili će bit obostrano. i zašto bih ja njega morala skužit? ne moram, zahvaljujući fenomenalnim ženama prošlog stoljeća. ne moram se trudit ni malo. ne moram se nadat da će me neki zatucani isfrustrirani kreten skužit u polumračnom kafiću pa me pipkat tamo negdi u kutu i onda slidići dan provjeravat mobitel svako pet minuti da vidim jel se pijana budala otrijeznila i sjetila mi poslat poruku. ako je uopće spremio broj. ne moram se nadat njegovom pozivu koji će dovest do dejta na dnevnom svjetlu kad će on bit razočaran, a ja još i više, ali ću se pravit da nisam jer najbitnije je nać nekog. najbitnije je ne bit sam, pod svaku cijenu. ne moram slušat njegova baljezganja na toj prvoj kavi jer ja ne moram nać muža i rađat djecu. ja ne moram ništa od tog. ja ne živim u svijetu "mad mena" gdje je seksizam prisutan svake sekunde i serija je nekad jedva gledljiva zbog toga i zbilja moraš naći nešto drugo da ti privuče pažnju u tom trenutku jer ćeš u suprotnom iskočit iz vlastite kože.
osim, naravno, ako nisi moja kolegica od koje, kad joj kažem: imam novosti ili idem na piće večeras, svaki put dobijem komentar: imaš dečka? s dečkom? ne mogu se odlučit jel cura strašno romantična, usamljena (ona je solo) pa živi preko drugih, zatucana ili možda lezbijka pa se nada odgovoru kojim ću joj potvrdit da sam i ja. a možda je nekakva prikrivena ironija u pitanju. bolje joj je da nije sarkazam.
ne kažem sad da ljubav nije bitna. naravno da je. i to je nešto najljepše. ali jebemu, pa ne moš mi na svaku moju neš' na račun dečka komentirat! NE MORAM GA IMAT. žena danas srećom, srećom, srećom ne ovisi o muškarcu (ajde, sad i ja generaliziram).
moja šefica je ista ko moja kolegica, a obje su poput prve suside moje babe koja živi u dalmatinskoj zagori. ovog lita, dođemo mi do babe u posjetu i njezina frendica s njom vani ćakula. bio je tamo i moj rođak (bog te pita koji, u zagori smo svi nekakvi rođaci) i sad mater, brat, rođak i ja pričamo jedno, a njih dvi malo dalje nešto drugo. i odjednom čujem babinu frendicu kako govori negdi u zrak, na pola puta između mene i babe:
a malo je niža od moje ivane, al tu su negdi.
moja ivana ti se udala, znaš, kaže sad meni.
dobila je i sina.
lipo, kažen ja i nastavin pričat sa braton.
e sad, ode govorimo o ženi koja ima 80 godina i cili život je živila na selu, di su običaji i način života i danas drugačiji od grada, a kamoli ne onda kad je ona bila mlada. to je žena koja mene nije vidila više od 15 godina, ali zna da sam istih godina ka i njena unuka (i vidi vraga, dijelimo i ime) pa ajde da me informira kako mi imenjakinja napreduje jer ona je ponosna na nju, a ni na kraj joj pameti nije da ja ne želim život njene unuke. moja šefica, a pogotovo moja kolegica, should know better.
ja razumijem da su ljudi različiti i da činjenica da više ne živimo u '50-ima ne znači da ljudi i dalje tako ne razmišljaju. ali onda se s pravom očekivalo da dijeliš njihovo mišljenje jer najčešće i jesi. danas ne možeš biti jednako siguran.
ljudi me nekad tako uzrujaju, ali onda se sjetim da su svi idioti pa me nije briga :D
moram li uopće objašnjavati zašto ne čitam takve knjige?
osim toga, ne samo da me generaliziranje ne zanima, već zbilja sumnjam da mi takve knjige mogu ponuditi nešto relevantno. zašto muškarci rade A, a ne B, i zašto misle X, a ne Y, zanima me s antropološkog i psihološkog stajališta, a ne da bih si lakše našla, a potom i zadržala, dečka. apsolutno je fascinantno proučavati neku vrstu i doma imam gige i gige knjiga o čovjeku i zapravo su te selfhelp knjige interesantne kao izvor antropološke materije. za kojih 1000 godina neki će znanstvenik naše ili tuđe vrste moći zaključiti da su ljudi bili znatiželjni, očajni, budalasti, poduzetni, a sve držeći u rukama knjigu "Kako shvatiti Vašeg muža".
mene uopće ne zanima kako privući pažnju muškarca. neka on privuče moju. ili će bit obostrano. i zašto bih ja njega morala skužit? ne moram, zahvaljujući fenomenalnim ženama prošlog stoljeća. ne moram se trudit ni malo. ne moram se nadat da će me neki zatucani isfrustrirani kreten skužit u polumračnom kafiću pa me pipkat tamo negdi u kutu i onda slidići dan provjeravat mobitel svako pet minuti da vidim jel se pijana budala otrijeznila i sjetila mi poslat poruku. ako je uopće spremio broj. ne moram se nadat njegovom pozivu koji će dovest do dejta na dnevnom svjetlu kad će on bit razočaran, a ja još i više, ali ću se pravit da nisam jer najbitnije je nać nekog. najbitnije je ne bit sam, pod svaku cijenu. ne moram slušat njegova baljezganja na toj prvoj kavi jer ja ne moram nać muža i rađat djecu. ja ne moram ništa od tog. ja ne živim u svijetu "mad mena" gdje je seksizam prisutan svake sekunde i serija je nekad jedva gledljiva zbog toga i zbilja moraš naći nešto drugo da ti privuče pažnju u tom trenutku jer ćeš u suprotnom iskočit iz vlastite kože.
osim, naravno, ako nisi moja kolegica od koje, kad joj kažem: imam novosti ili idem na piće večeras, svaki put dobijem komentar: imaš dečka? s dečkom? ne mogu se odlučit jel cura strašno romantična, usamljena (ona je solo) pa živi preko drugih, zatucana ili možda lezbijka pa se nada odgovoru kojim ću joj potvrdit da sam i ja. a možda je nekakva prikrivena ironija u pitanju. bolje joj je da nije sarkazam.
ne kažem sad da ljubav nije bitna. naravno da je. i to je nešto najljepše. ali jebemu, pa ne moš mi na svaku moju neš' na račun dečka komentirat! NE MORAM GA IMAT. žena danas srećom, srećom, srećom ne ovisi o muškarcu (ajde, sad i ja generaliziram).
moja šefica je ista ko moja kolegica, a obje su poput prve suside moje babe koja živi u dalmatinskoj zagori. ovog lita, dođemo mi do babe u posjetu i njezina frendica s njom vani ćakula. bio je tamo i moj rođak (bog te pita koji, u zagori smo svi nekakvi rođaci) i sad mater, brat, rođak i ja pričamo jedno, a njih dvi malo dalje nešto drugo. i odjednom čujem babinu frendicu kako govori negdi u zrak, na pola puta između mene i babe:
a malo je niža od moje ivane, al tu su negdi.
moja ivana ti se udala, znaš, kaže sad meni.
dobila je i sina.
lipo, kažen ja i nastavin pričat sa braton.
e sad, ode govorimo o ženi koja ima 80 godina i cili život je živila na selu, di su običaji i način života i danas drugačiji od grada, a kamoli ne onda kad je ona bila mlada. to je žena koja mene nije vidila više od 15 godina, ali zna da sam istih godina ka i njena unuka (i vidi vraga, dijelimo i ime) pa ajde da me informira kako mi imenjakinja napreduje jer ona je ponosna na nju, a ni na kraj joj pameti nije da ja ne želim život njene unuke. moja šefica, a pogotovo moja kolegica, should know better.
ja razumijem da su ljudi različiti i da činjenica da više ne živimo u '50-ima ne znači da ljudi i dalje tako ne razmišljaju. ali onda se s pravom očekivalo da dijeliš njihovo mišljenje jer najčešće i jesi. danas ne možeš biti jednako siguran.
ljudi me nekad tako uzrujaju, ali onda se sjetim da su svi idioti pa me nije briga :D
5.8.11
i tako. glava mi puca.
već 3 dana.
prvi dan sam mislila da je od stvari jer me nekad glava zna bolit kad imam stvari.
drugi dan se bol povećala i prešla u migrenu zbog čega nisam mogla ići na posao. također, drugi dan sam mislila da bi uzrok glavobolji, a sad migreni, mogao biti u pilulama, eventualno uz malu pomoć stvari. ali glavni osumnjičeni su mi pilule.
treći dan, a to je danas, je bol malo popustila, no i dalje je prisutna. i dalje krivim pilule, iako je i prestanak pušenja mogući uzrok.
22 sata. osobni rekord. doduše, možda je i više jer se ne sjećam kad sam jučer zapalila zadnju cigaretu. znam samo kad sam išla spavat, bolje rečeno, kad sam se srušila na krevet od boli, pa kontam da je zadnja cig bila najkasnije 10 minuti prije toga.
nadam se da će ova bloody glavobolja, migrena wannabe, proć do sutra. ne mogu funkcionirat ovako, a imam velike planove za sebe. as usual :)
previše visim na tumblru, što i nije tako strašno, no većina ljudi koje pratim su tinejdžeri jer dijelimo iste interese. uglavnom.
i većina njih su pametna i zanimljiva djeca i da imam 16, htjela bih im bit prijatelj, ali nemam 16 i nemam potrebu na dugo i na široko objašnjavati svoje stavove. nikad nisam. pa me malo živciraju ti njihovi spoznajni i/ili hvalisavi postovi. pa me glava boli još jače.
mislim da mi je cigareta u ovih 22 sata falila 7 puta. od ta 22 sata, 7 sati sam spavala, što će reći da niti puna 24 sata nisam budna bez nikotina. i da nisam prestala pušit, popušila bih puno manje nego inače što znači da bih uštedila neke pare što znači da mogu kupit kutiju i zapalit.
however, ako zapalim, onda moram sve ovo opet prolazit. i strahovat od krvnih ugrušaka i srčanog. i trudnoće jer nije dokazano da cigs ne utječu na djelovanje pilule. ah, da, ne zaboravimo i fakin stvari koje bi se onda vratile na staru, divno nešarmantnu, nepredviljivu i jebeno prokleto bolnu šemu.
biću pristojnija i manje nadrkana kad me glava prestane bolit, i promise.
a ovo si keljim pored kreveta:
Roll up & down my bed like a puppy who don't give a fuck*
*in reference to: things I'd rather do in my bed than have sex
prvi dan sam mislila da je od stvari jer me nekad glava zna bolit kad imam stvari.
drugi dan se bol povećala i prešla u migrenu zbog čega nisam mogla ići na posao. također, drugi dan sam mislila da bi uzrok glavobolji, a sad migreni, mogao biti u pilulama, eventualno uz malu pomoć stvari. ali glavni osumnjičeni su mi pilule.
treći dan, a to je danas, je bol malo popustila, no i dalje je prisutna. i dalje krivim pilule, iako je i prestanak pušenja mogući uzrok.
22 sata. osobni rekord. doduše, možda je i više jer se ne sjećam kad sam jučer zapalila zadnju cigaretu. znam samo kad sam išla spavat, bolje rečeno, kad sam se srušila na krevet od boli, pa kontam da je zadnja cig bila najkasnije 10 minuti prije toga.
nadam se da će ova bloody glavobolja, migrena wannabe, proć do sutra. ne mogu funkcionirat ovako, a imam velike planove za sebe. as usual :)
previše visim na tumblru, što i nije tako strašno, no većina ljudi koje pratim su tinejdžeri jer dijelimo iste interese. uglavnom.
i većina njih su pametna i zanimljiva djeca i da imam 16, htjela bih im bit prijatelj, ali nemam 16 i nemam potrebu na dugo i na široko objašnjavati svoje stavove. nikad nisam. pa me malo živciraju ti njihovi spoznajni i/ili hvalisavi postovi. pa me glava boli još jače.
mislim da mi je cigareta u ovih 22 sata falila 7 puta. od ta 22 sata, 7 sati sam spavala, što će reći da niti puna 24 sata nisam budna bez nikotina. i da nisam prestala pušit, popušila bih puno manje nego inače što znači da bih uštedila neke pare što znači da mogu kupit kutiju i zapalit.
however, ako zapalim, onda moram sve ovo opet prolazit. i strahovat od krvnih ugrušaka i srčanog. i trudnoće jer nije dokazano da cigs ne utječu na djelovanje pilule. ah, da, ne zaboravimo i fakin stvari koje bi se onda vratile na staru, divno nešarmantnu, nepredviljivu i jebeno prokleto bolnu šemu.
biću pristojnija i manje nadrkana kad me glava prestane bolit, i promise.
a ovo si keljim pored kreveta:
Roll up & down my bed like a puppy who don't give a fuck*
*in reference to: things I'd rather do in my bed than have sex
14.7.11
ovo je "zašto volim martinu" post.
martina: i s kim si sad u vezi?
ja: s kim sam sad u vezi? you make me sound like a slut :D
pa bio je taj jedan dečko na inmusicu. prvi put da mi se netko svidio u 2 godine, ma i duže. zgodan, kuži moje muzičke reference, sluša sličnu muziku ko ja, dobar, drag, ima auto...
martina: ima auto :D
ja: ima auto :D
i tako mi cili dan provedemo skupa, zajebajemo se, super atmosfera. ja cila hepi jer napokon netko ko mi se sviđa, a dečko normalan. i čak je on prvi započea razgovor, štajaznam, činilo mi se da tu ima nešto. i provedemo cili dan skupa, sve super, ja već razvila huuuge crush on him, i sad on mene vozi doma i kaže: e, ali prije nego tebe odbacim, moram odvest doma moje cure. i sad se ja pravim kul, kao nije me briga o kojim on to curama priča, a u sebi: panika! panika! i promijenim ja temu, neš drugo pričamo par minuta, i onda ga pitam, ono totalno casually cuz I'm cool like that: a ko su ti te cure? a on će: moja CURA i njena sestra.
martina: gad.
ja: :D
martina: mislim, nakon svega. kako je to bezobrazno!
ja: ljudi bi trebali nosit ceduljice na majicama, ko one s imenima, di im lipo piše su u vezi lii ne.
martina: skroz. ali kako je to bezobrazno.
kasnije, prođe moj bivši kojeg mrzim.
martina: isuse, pa ja ne mogu vjerovat! XY! XY!
ja: ugh. ne zanima me.
martina: joj, ja bi ga tako isprebijala zbog onog što ti je napravio.
<3 e, to su reakcije koje tražim :D
ja: s kim sam sad u vezi? you make me sound like a slut :D
pa bio je taj jedan dečko na inmusicu. prvi put da mi se netko svidio u 2 godine, ma i duže. zgodan, kuži moje muzičke reference, sluša sličnu muziku ko ja, dobar, drag, ima auto...
martina: ima auto :D
ja: ima auto :D
i tako mi cili dan provedemo skupa, zajebajemo se, super atmosfera. ja cila hepi jer napokon netko ko mi se sviđa, a dečko normalan. i čak je on prvi započea razgovor, štajaznam, činilo mi se da tu ima nešto. i provedemo cili dan skupa, sve super, ja već razvila huuuge crush on him, i sad on mene vozi doma i kaže: e, ali prije nego tebe odbacim, moram odvest doma moje cure. i sad se ja pravim kul, kao nije me briga o kojim on to curama priča, a u sebi: panika! panika! i promijenim ja temu, neš drugo pričamo par minuta, i onda ga pitam, ono totalno casually cuz I'm cool like that: a ko su ti te cure? a on će: moja CURA i njena sestra.
martina: gad.
ja: :D
martina: mislim, nakon svega. kako je to bezobrazno!
ja: ljudi bi trebali nosit ceduljice na majicama, ko one s imenima, di im lipo piše su u vezi lii ne.
martina: skroz. ali kako je to bezobrazno.
kasnije, prođe moj bivši kojeg mrzim.
martina: isuse, pa ja ne mogu vjerovat! XY! XY!
ja: ugh. ne zanima me.
martina: joj, ja bi ga tako isprebijala zbog onog što ti je napravio.
<3 e, to su reakcije koje tražim :D
5.1.11
i have no virtual life.
nemam twitter,
nemam facebook,
nemam...
oke, to je sve što nemam.
ali nemam taj glupi fejsbuk i sad ne mogu maknut opciju da mi sve s tumblra osvane na fejsbuku i sad svi majmuni koje ne podnosim, a imam ih za frendove, kao i majmuni koje podnosim, a imam ih za frendove, misle da sam na fejsu pa mi šalju poruke, iako JEDNIM KLIKOM mogu vidjet da nisam on-line (ajd, oke, to može bit varljivo). al nisam on-line. nemam fejsbuk*. zapamtite to.
*(and you know what? ne propuštam ništa).
nemam facebook,
nemam...
oke, to je sve što nemam.
ali nemam taj glupi fejsbuk i sad ne mogu maknut opciju da mi sve s tumblra osvane na fejsbuku i sad svi majmuni koje ne podnosim, a imam ih za frendove, kao i majmuni koje podnosim, a imam ih za frendove, misle da sam na fejsu pa mi šalju poruke, iako JEDNIM KLIKOM mogu vidjet da nisam on-line (ajd, oke, to može bit varljivo). al nisam on-line. nemam fejsbuk*. zapamtite to.
*(and you know what? ne propuštam ništa).
Pretplati se na:
Postovi (Atom)