oke, mind you šta imam actual problema u životu.

šta ne znam kako ću dat ispit uz 12 sati učenja, a potrebno ih je barem 84.

šta onaj drugi možda neću imat ni prilike dat jer su u zadnji čas promijenili rokove pa ne znam hoću li imat kad izać.

šta sam u debeloj fazi pa doslovce imam 3 majice koje mi pašu, a njih 20 čami u ormaru. isto vrijedi i za veste i hlače. sve kupljeno za job, ni jedno joba ni vidilo ni čulo. na sve potrošene pare od moje male plaćice, a ništa nije do sad poslužilo svrsi.
pa na job idem obučena u vrlo kreativnim neposlovnim kombinacijama u kojima sam još deblja. pa me šefica odmjerava svaki dan od glave do pete, a ja samo čekam kad će mi održat još jedan govor o mom neprimjerenom odijevanju. pa pizdim u sebi.

šta od doma dobivam srednje loše vijesti.

šta mislim da nikad neću diplomirat.

šta se bojim da ću još barem godinu provest u istom kvartu.

šta ne znam šta mi je sa zdravljem jer ne stignem otić na pretrage.


uz sve ovo and then some, jutros, ispijajući kavu na poslu, ja se uhvatim kako mislim sljedeće:
oh god, please, i don't wanna have a crush on him.

ON je najnovije menadžersko pojačanje naše firme. ne pretjerano zgodan (tek sam nedavno to skužila - naime, kad mi se kinda počeo sviđat, nisam mogla čovjeka normalno pogledat u lice pa do neki dan nisam zapravo ni znala kako izgleda :D), ali nije ni loš. u 40ima, oženjen, troje djece.
and god, i love him.
:D

e sad, zašto je taj eventualni crush problem? može to bit i zabavno, sure, ali ne želim imat leptiriće u trbuhu svaki put kad ga vidim ili mi se obrati pa ne bit sposobna složiti prostu rečenicu i osjećat se ko idiot kad ne želim bit s njim, ne zapravo, i onda je sav taj tramak, taj negativni aspekt crusha samo a big nuisance.
tim više šta već imam jednu job crush zbog kojeg ne mogu ić van zapalit na miru.
(joj, vidila sam ga danas :inheaven: on je najslađi, najljepši glavni urednik na svijetu <3 )

s druge strane, svi mi hvale novi friz, a nove balerinke mi zasad nisu izmasakrirale stopala. go figure.